OVOSHJE

JUŽNO VOĆE

U grupu južnog (ili tropskog) voća ubrajaju se svi plodovi koji rastu u primorju, sredozemlju, mediteranu i na drugim toplim kontinentima.
U ovu grupu voća ubrajaju se: agrumi, ­plodovi roda citrusa: narandža, mandarina, limun, grejpfrut, zatim ananas, banana, kivi, nar, smokva i drugi. Bogati su vitaminom C. Koriste se u svežem stanju ili se prerađuju u voćne sokove i slično. Kora agruma sadrži eterična ulja.

ACEROLA, TROPSKA VIŠNJA (Malpighia punicifolia) – 100 g ploda sadrži čak 1800 mg C vitamina (65 x više nego u narandži). Jede se sveža, a dodaje se i aromatičnim napicima i poslasticama (naročito koktelima i sladoledu).
Lekovita svojstva: pomaže kod infekcija, prehlada i gripa, zatim kod stresa, povećanih fizičkih i psihičkih napora.

ANANAS (Ananas comosus) – ima sočno i aromatično meso sa nizom dragocenih sastojaka. Nisko je kaloričan, 100 g ima 60 do 65 kalorija. Sadrži ugljene hidrate (naročito šećer), minerale, vitamin A i C (oko 25 mg) i vlakna. Poseduje enzim vrlo sličan enzimu koji se nalazi u želucu čoveka, tako da direktno deluje na varenje. U tropima se zbog toga koristi kao povrće, uz jaka jela, pogotovo uz svinjsko meso. Taj enzim se raspada na temperatruri od 60oC. Jede se svež ili konzerviran u kriškama u vidu kompota, salata, raznih poslastica, kao dodatak masnijim jelima, a pogodan je i za pripremu likera, sladoleda, kolača, naročito raznih egzotičnih koktela.
Koristi se pri pripremi svečanih trpeza, za pripremu najrazličitijih poslastica i dodataka poslasticama, gustih umaka za pečenje i divljač, voćnu salatu. Slaže se uz trešnje i višnje iz kompota, uz šlag, konjak, liker, narandže i sl.
Lekovita svojstva: popravlja raspoloženje i smiruje upale.

ARGAN (Argania spinosa) – endemska biljka iz jugozapadnog dela Maroka (između planina Atlasa, Zapadne Sahare i Atlanskog okeana). Plod je koštunica veličine i oblika slična šljivi. Tokom sazrevanja plod menja boju od zelene do žute. Iz koštice se vadi seme (jezgro) koje je bogato prirodnim antioksidansima (vitaminom E i flavonoidima). Ulje iz semena sadrži dvostruko veću količinu vitamina E nego maslinovo ulje. Bogato je linoleinskom kiselinom i esencijalnim masnim kiselinama. Obe kiseline zajedno deluju na obnavljanje ćelijskih struktura. Od 30 kg sakupljenih plodova dobija se samo 1 litar ulja. Seme se koristi u kulinarstvu i u medicini.
Prži se da dobije miris i ukus badema, a potom se cedi. Ulje se pomeša sa mlevenim bademom i medom i dobija se mešavina amloa (namaz), izuzuzetno je cenjen u marokanskoj kuhinji. Njime se premazuje sveži hleb koji se koristi za doručak i zaliva čajem od mente.
Lekovita svojstva: u narodnoj marokanskoj medicini ulje se koristi za negu kože, lica i tela, hrani suvu kožu i „pegla” bore, za zarašćivanje rana, ožiljaka, opekotina i akni. Ublažava bol, kosi vraća sjaj i jača oštećene nokte.

AVOKADO (Persea americana) – tropsko voće poreklom je iz Brazila i Meksika, a kultivira se u svim tropskim zemljama. Plodovi vrste Persea gratissima i Persea drymifolia su iz porodice lovora. Plod ima oblik kruške sa spoljnom korom tamnozelene do tamnoljubičaste boje. Meso je meko žutozelene boje koje obavija košticu. Lako se vari, a ukus je sladak i pikantan. Prvo ga nožem treba preseći, odstraniti semenku, iseći na četvrtine i oljuštiti koru. Koristi se i kao prilog jelima, posoljen i zaliven sokom od limuna i maslinovim uljem. Jede se uvek sirov. Pravi se i umak, tako da se prvo meso avokada, beli luk i drugi začini izmiksiraju i dodaju jelima. Velike je hranljive vrednosti, 100 g ima 200 kalorija. Sadrži minerale (najviše gvožđa), vitamine (A, B, C i E).
Lekovita svojstva: preporučuje se kod dijeta, smanjuje nivo holesterola u krvi.

BADEM, MENDULA (Amygdalus communis) – plod je koštunica. Najvažnije su podvrste: jestivi badem (Prunus amygdalus) koji se koristi u domaćinstvu i gorki badem (Prunus amygdalus var. amara) koji se koristi u medicini i kozmetici). Sadrži belačevine, šećer, masno ulje, etarsko ulje, amigdalin, gorke materije, sluz i gumu. Amigdalin se razgrađuje na cijanovodik, benzaldehid i glukozu.

BANANA (Musa spp., M.sapientum, M.paradisiace) – 100 g jestivog dela sadrži 90 kalorija. Bogata je visokim sadržajem proteina (20%) i 5% ugljenih hidrata (šećer se sporo razgrađuje). Sadrži mineralne soli (naročito magnezijum), vitamine (B1, B2 B3, B6, B12, C, E), pektine i vlakna (regulator šećera u krvi koji održava raspoloženje). Ugljeni hidrati koji se nalaze u njoj daju organizmu neophodnu snagu (energiju).
Od nekih vrsta banana pravi se brašno za vino i pecivo, a dobija se i alkohol.
Banane su teško svarljive (osim ako je jako zrela).
Lekovita svojstva: podstiče lučenje hormona sreće. Redovno uzimanje po jednu bananu dnevno između obroka poboljšava opšte stanje organizma.



PRŽENA i PEČENA JELA

Pržene banane

Potrebno:
6 banana (oko 1 kg)
6 dg maslaca (ili margarina)
domaći šećer u prahu

Priprema:
Oprane banane oljuštiti, iseći ih na 2–3 dela po dužini. Na zagrejanom maslacu pržiti banane i posuti šećerom u prahu i služiti. Ako se serviraju uz meso tada treba pržene banane i posoliti.

BERGAMOTA (Citrus Bergamia) – vrsta narandže jajolikog oblika veličine šljive sa narandžastom korom. Ukus joj je slatkasto-gorak i jede se zajedno sa korom. Mnogo se koristi u konditorskoj industriji.

ČERIMOJA (Annona cherimola) – postojbina su Andi. Raste na visinama od 1000-2000 m nadmorske visine. Plod ima oblik srca (naziva se i ljubavno voće). Kora je smeđezelena, veoma tanka i ima šare slične ribljoj krljušti. Meso je bele boje, protkano crnim košticama. Bogata je vitaminom C. Koristi se sveža, presečena na pola jede se kašikom. Pravi se žele i džem. Nedovoljno zreli plodovi sazrevaju za dva do tri dana u kesi od hartije. Najteži plodovi su i najsočniji.

FIZALIS (Physalis peruviana) – pripada grupi bobičavog voća. Sadrži kalcijum, gvožđe, fosfor, karotin, vitamine B12 i C. Fizalis se koristi za ukrašavanje torti i deserta. Prvo se umoči u rastopljenu čokoladu, a zatim u seckane bademe.
Lekovita svojstva: utiče na reumatske bolesti.

GREJPFRUT, grejp (Grape fruit, Citrus paradisi) – plod je okrugao, meso je sočno, gorko nakiselog ukusa. Po pravilu ga treba jesti sirovog, jer se pri termičkoj obradi izgubi oko 90% korisnih sastojaka. Ima izuzetno malo kalorija. Sadrži vitamine B1, B2, B9, C i flavonoide. Koristi se za pripremu sokova i u kombinaciji sa drugim voćem u vidu voćnih koktela. Najbolje ga je koristiti sirovog ujutro na prazan želudac, jer podstiče probavu i rad želuca.
Lekovita svojstva: flavonoidi utiču na povećano dejstvo vitamina C oko 20 puta. Biljna vlakna pomažu i pojačavaju potrošnju šećera iz krvi.

GUAVA (Psidium gujava) – poreklom je iz Južne Amerike. Plod ima kombinaciju ukusa kruške i jabuke, zreo je, kada je kora sveža i zelena, kao engleska trava. Plod sadrži gvožđe i mnogo vitamina C. Unutrašnjost ploda je tamnocrvena i semenke su jestive. Plod se jede najčešće u svežem stanju, preseče se napola i kašikom se vadi meso. Od jako zrelih plodova pravi se džem, žele, sok i salata. Od zrelih plodova pripremaju se umaci koji se služe uz meso uli ribu
Lekovita svojstva: smanjuje nivo šećera u krvi.

KAKI, japanska jabuka (Diospyros kaki) – poreklom je iz Kine, a u Evropu ju je preneo Marko Polo. Plod ima oblik paradajza (zavisno od sorte) sa crvenom, narandžastom ili žutom korom. Veoma je sladak, bogat vitaminom A, obiluje taninima i pektinima. Jede se kada potpuno sazri i omekša kao maslac (kada ugnjile slično kao mušmula). Prepolovi se i meso se jede kašičicom.
Lekovita svojstva: svež plod se koristi u lečenju zatvora, upale creva, hemoroida, stomačnih tegoba i snižava povišen krvni pritisak.

KARAMBOLA (Averrhoa carambola) – poreklom je iz Šri Lanke. Istovremeno i cveta i rađa. Veoma je hranljiva. U 100 g ima čak 36 g belačevina. Oblik ploda je peterougaona zvezda. Zreo plod ima tanku koru koja se ne ljušti, meso je mekano i želatinasto. Ima ukus jagode. Jede se sirova i termički obrađena, od nje se pripremaju sokovi i umaci. Pravi se i veoma slatko vino koje ima ukus meda, a stavlja se i u turšiju.

KIVANO KRASTAVAC, afrička rogata dinja (Cucumis metuliferus) – ima neobični oblik rogate dinje, tvrdu koru, zeleno meso sa košticama i prijatnog je mirisa i ukusa, kao kombinacija limuna i banane. Plod se raseče po sredini i jede se. Zeleno meso je puno vitamina A i C. Kada raste na nižim temperaturama plodovi nemaju koštice. Jede se svež i nikada se ne čuva u hladnjaku jer bi se odmah pokvario. Na sobnoj temperaturi može da izdrži nekoliko meseci.

KIVI, aktinidija (Actinidia chinensis) – vrlo je lekovit, prirodni je antioksidans, antipiretik, antitrombotik, diuretik, sedativ... Oblik ploda je sličan krompiru, ljuska je maljava i mrkosive boje. Male je hranljive vrednosti i izuzetnih nutricionističkih svojstava. Meso je svetlozelene boje. 100 g plodova ima 47 kcal. Najpotpunije je voće i ima uravnotežen odnos svih hranljivih sastojaka. Bogat je mineralnim solima (kalijum, fosfor, gvožđe, kalcijum i magnezijum), zatim vitaminima (A, B1, B2, B3 dva puta više od kruške, 85 mg vitamina C kao pet limuna i vitamin E deset puta više od jabuke. Sadrži voćne kiseline, biljna vlakna i supstancu lutein. Ne sadrži nimalo masnoća. Koristi se sirov kao voće, tako što se plod raseče napola i kašikom se vadi sredina na koju se može nacediti nekoliko kapi limunovog soka. Upotrebljava se za pripremanje slatkiša i voćnih salata, za pripremu sladoleda i u kombinaciji sa šlagom, a može se i kuvati. Tanko oljušten i isečen na krugove, odlična je dekoracija za torte i kolače. Lako se ljušti.
Lekovita svojstva: ubrzava varenje, potpomaže sintezu proteina (folna kiselina), reguliše krvni pritisak (kalijum) i štiti vid (lutein). Snižava holesterol, neutrališe slobodne radikale, potpomaže eliminaciju toksina, povećava imunitet. Jača organizam, suzbija štetni holesterol. Poboljšava probavu (ima enzim aktidin).

KOKOS, kokosov orah (Cocos nucifera) – kao i sve druge vrste oraha, i kokosov orah sadrži baIastne materije koje su neophodne za varenje, zdrav i normalan rad creva. 100 g ima 376 kalorija. Sadrži: 3,9 g belančevina, 12,6 g ugljenih hidrata, 36,5 g masti, 9 g vlakana, mineralne materije (379 mg kalijuma, 205 mg fosfora, 39 mg magnezijuma, 35 mg natrijuma, 20 mg kalcijuma, 3,3 mg gvožđa i 2 mg vitamina C.
Sutlijaš sa kokosom je prava poslastica! U toku kuvanja pirinča dodati malo izrendanog kokosa (ili kokosovog brašna). Garnirati kakaom i rendanim kokosom.



Kokosovo mleko

Potrebno:
10 dg kokosovog brašna
2 dl vode

Priprema:
Kokosovo brašno preliti s ključalom vodom i ostaviti da stoji 10 minuta. Rukom dobro gnječiti brašno da iz njega počne da se odvaja mleko, a zatim ga procediti. Brašno baciti jer je bez ukusa.

KUMKVAT (Fortunella margarita) – ovaj mirisni plod je najmanji jestivi agrum. Bogat je vitaminima A, B i C, koji su neophodni za održavanje i jačanje imunog sistema. Kumkvat iseći na kocke i zamrznuti. Tako se može koristiti umesto kockica leda za piće. Zbog intenzivne arome, voditi računa o načinu i količini doziranja.

LIČI, azijska trešnja (Litchi chinensis) – sa spoljne strane je obrastao dužim dlačicama, kora mu je crvenkastosmeđe boje. Ima providno meso koje obmotava košticu. Kora se zaseče nožem i oljušti prstima. Meso se preseče napola i izvadi se koštica. Koristi se sirov. Vrlo često se koristi u kineskoj kuhinji. Veoma je bogat mineralima i vitaminom C.

LIMETA, gorki lajm, gorka limeta (Citrus aurantifolia) – posebna vrsta limuna sa korom zelene boje. Ima miris tropskog voća. Koriste se sveže, zrele limete. U količini od 100 g ploda ima oko 30 mg vitamina C, koji doprinosi jačanju imuniteta. Kalijum reguliše nivo vode u organizmu. Limete treba da su zaštićene od svetla, jer u suprotnom gube svoju lepu tamnozelenu boju i svoj tipičan ukus. lmaju veoma prijatnu aromu. Limetu pre upotrebe oprati vrelom vodom. Krajeve odseći, iseći na tanke kolutove (ali ne potpuno odvojiti) i izgnječiti mudlerom (drvena ili plastična alatka za gnječenje voća ili mrvljenje leda) i iscediti sok.

LIMUN (Citrus limonum) – ubraja se u grupu najvažnijih citrusa. Plod je okrugli, žute boje, a meso je razdeljeno od 8-12 režnjeva u kojima se nalaze semenke. Sočnog je i kiselog ukusa. Od svih vrsta citrusa najbogatiji je vitaminom C koji je snažan antioksidans, zatim askorbinskom i limunskom kiselinom. Sadrži male količine šećera, minerale (kalcijum, malo oligo elemenata). Kora limuna je bogata kumarinima koja sadržava eterična ulja. Upotrebljava se u svežem stanju za osvežavajuće napitke, kao začin (naročito u pripremi ribljih specijaliteta, zatim za kolače, torte slatko i džemove) i u preventivi. Najkorisniji je u svežem stanju (jer se vitamin C na temperaturi uništava).
Lekovita svojstva: jača imunološki sistem, čisti organizam, ima dezinfekciono i antibakterijsko dejstvo, koči oksidaciju masti koja oštećuje ćelije, protiv zadaha iz usta, glavobolje, crvenila kože, svraba...

MAKADAMIJA (Macadamia ternifolia, ili Macadamia integrifolia) – je australijski orah koji raste u Australiji (okolina Brizbejna i na Havajima. Plod je veoma hranljiva i lekovita koštunica koja sadrži više od 60% ulja. 100 g ima 771 kaloriju. Sadrži 73 g masti (ulja), 15,4 ugljenih hidrata, 5,3 g vlakana, minerale (210 mg fosfora, 51 mg kalijuma, 2,4 mg gvožđa, 1,7 mg cinka) i malu koncentraciju vitamanina E. Izuzetan je antioksidans. Uz uravnoteženu ishranu u krvi reguliše masnoće. Rafinisano ulje makadamije je blago žućkaste boje, bez mirisa. Ulje je karakteristično po visokom sadržaju mononesaturisanih masnih kiselina i po veoma visokoj količini palmotinske kiseline (oko 20%) i oleinskoj kiselini. Ulje se koristi i kao sirovina za izradu preparata za negu kože i kose, i za masažu. Sastav ulja je vrlo sličan izlučevinama lojnih žlezda
Lekovita svojstva: ulje reguliše masnoću u krvi, efikasno je protiv holesterola, hrani i podmlađuje kožu.



PREDJELA

Namaz od makadamije

Potrebno:
60 g makadamije
1 šoljica heljde
10 dg dimljenog tofu sira

Priprema:
U 4 šoljice vode skuvati probranu i opranu heljdu, dodati samlevenu makadamiju i tofu sir. Mešati da se dobije kompaktna masa. Ovim premazom premazati bezglutenski hleb ili peciva i posuti po želji proprženim semenkama.

Dezert od makadamije

Potrebno:
15 dg makadamije
15 dg prosa
3 banane
2 kašike meda
2 šolje kravljeg (ili sojinog) mleka
1 limun
malo domaćeg vanilin šećera

Priprema:
Proso skuvati u malo mleka, dodati samlevenu makadamiju, izgnječene banane i malo vanile. Sipati po malo mleka i mešati da se dobije kremasta smesa. Ohladiti, umešati med i sok od limuna. Sipati u manje posude i ukrasiti svežim ili suvim voćem.

MANDARINA, mandarinka (Citrus nobilis) – ubraja se u familiju narandži. Plod je okrugao, mesnat, sočan i slatko-nakiselog ukusa. Hranljiva vrednost je 37 kalorija. Meso ploda sadrži šećer i bogato je vitaminom C i beta karotinom koji se sintetiše u vitamin A. Obiluje biljnim vlaknima, dobrim za varenje. U kori ima eterična ulja. Koristi se najviše u svežem stanju, za voćne salate i torte. Utiče na bolje varenje i izmenu materija u organizmu.

MARAKUJA (Passiflora edulis) – jajolikog je oblika sa zelenom, crvenom ili ljubičastom glatkom korom. Veoma je specifičnog ukusa koji ne liči ni na jednu drugu vrstu voća. Zreli plod se preseče na polovinu, vadi se kašičicom i jede.