OVOSHJE

MASLINA (Olivae europea) – veoma je hranljiva i lekovita namirnica. Male je kalorijske vrednosti, 100 g maslina iznosi oko 80 kalorija, zavisno od kvaliteta. Koristi se za jelo (salate, predjela, dodatak kuvanim i pečenim jelima) i proizvodnju maslinovog ulja (Oleum olivae). Masline sadrže oko 36% masnoća, oko 3% proteina (belančevina, mineralne materije i vitamine (naročito E vitamin). Najkvalitetnije je hladno ceđeno, ekstra devičansko (olio vergine di oliva) ulje. Zrele masline beru se isključivo ručno i stavljaju u košaru. U roku 2 sata cede se hladnim postupkom pri temperaturi do 40oC. Ovo ulje se koristi za pripremu jela u svežem stanju i oplemenjivanje njegovog ukusa. Za termičku obradu (kuvanje, dinstanje i pečenje) koristi se rafinirano maslinovo ulje.
Oplemenjena maslinova ulja, sa:
- ruzmarinom,
- mešavinom začina: ruzmarina, timijana, ljute papričice i belog luka,
- klekom, ljutom paprikom, belim lukom, korijanderom, biberom i lovorom,
- francuskom aromom: vinsko sirće, so,crni biber,
- crnim maslinama, korom narandže i limuna, bosiljkom, belim lukom, slačicom, i sl.
Lekovita svojstva: ima blagotvorno dejstvo na ljudski organizam jer sadrži višestruko nezasićene masne kiseline. Najnovijim američkim naučnim istraživanjima utvrđeno je da maslinovo hladno ceđeno ulje može efikasno da zameni analgetike (kao brufen i ibuprofen) Reč je o istoj farmakološkoj strukturi koja deluje analgetički i umiruje bolove kod specifičnih bolova reume i srčanih oboljenja. Preporučuje se 20 ml u toku dana (uobičajena količina koja se koristi u ishrani).



Maslinovo ulje sa belim lukom

Potrebno:
6 dl hladno ceđenog maslinovog ulja
20 dg očišćenog belog luka

Priprema:
U staklenu bocu sa širokim grlom staviti izgnječeni beli luk, preliti uljem, protresti i zatvoriti poklopcem. Ostaviti da stoji 30 dana na tamnom mestu. U toku dana povremeno protresti. Koristi se za ranice na koži i služokoži, gljivicama napadnuta mesta i bolna mesta na zgobovima i kičmi. Ta mesta premazati više puta u toku dana. Ulje se koristi i kao lekoviti napitak.

Maslinovo ulje sa kantarionom

Potrebno:
3 dl cvetova kantariona
2 dl hladno ceđenog maslinovog ulja

Priprema:
Bocu veličine 5 dl sa širokim grlom napuniti cvetovima kantariona ubranim po suncu do vrha i preliti maslinovim uljem. Dobro zatvoriti i ostaviti na suncu 3-4 nedelje. Kada ulje pocrveni, procediti ga kroz višestruko savijenu gazu, vratiti u bocu i čuvati na tamnom mestu. Koristi se kod otvorenih rana, povreda, krvarenja i kao sredstvo za negu ogrubele kože.

Maska sa maslinovim uljem i medom

Potrebno:
10 kapi hladno ceđenog maslinovog ulja
1 kašičica meda
1 sveže umućeno žumance

Priprema:

Umešati žumance u med, mešajući dodavati kap po kap maslinovog ulja. Ova maska prodire duboko, hrani i zateže kožu i čini je elastičnom, ublažava bore i daje lep ten.

NAR, šipak (Punica granatum L.) – plod ima oblik jabuke, crveno-mrke je boje sa tvrđom i glatkom ljuskom. Sadrži: minerale (kalijum, kalcijum, fosfor), vitamine (beta karoten i vitamin C). Meso ima ukus sličan borovnici, malo trpkiji zbog prisustva tanina. Sastavljeno je od sitnih mekih i sočnih zrna. Jedu se samo zreli plodovi, tako, što se kašikom izbuši kora i iz sredine se vade zrna. Plodovi divljeg nara se koriste za proizvodnju sirupa za sok.
Lekovita svojstva: sok protiv dijareje.

NARANDžA, pomorandža (Citrus aurantium) – plod je okruglog oblika, sa sočnim i aromatičnim mesom slatko-nakiselog ukusa. Male je hranljive vrednsti, 100 g ima 42 kalorije. Vrlo je bogata ugljenim hidratima (74 g grožđanog šećera), sadrži minerale (200 mg kalcijuma, kalijum i fosfor), vitamine C (50 mg), B1, B2, B3 i B6 i 1,6 g vlaknastih materija. Koristi se sveža (za jelo i napitke), kao dodatak raznim salatama od svežeg povrća, sa barenim jajima, tunjevinom.
Lekovita svojstva: povećava apetit, blagotvorno deluje na zidove želuca, podstiče lučenje želudačnog soka, sagoreva masti, snižava holestrol. Vitamin C u kombinaciji sa flavonoidima (antioksidantima) borac je protiv patogenih virusa i izazivača prehlada.



Hladna čorba od narandži

Potrebno:
1 kg narandži
5 dl belog vina
3 dl mineralne vode (ili više)
20 dg smeđeg šećera

Priprema:
Neprskane narandže dobro oprati, kožicu oljuštiti, skinuti unutrašnji beli sloj i ostaviti da stoji u rastopljenom šećeru oko 2 sata, a zatim procediti. Polovinu narandži izgnječiti (ili ispasirati bez koštica), dodati zaslađenu otopinu od kora i belo vino. Razrediti po želji mineralnom vodom, dodati ostatak kriški u čorbu, rashladiti i služiti.

Pohovane narandže

Potrebno:
2 narandže
1 jaje
1 kašika sirupa od narandže
1 kašika domaćeg vanilin šećera
1 margarin
2 kašike bezglutenskog brašna

Priprema:
Oljuštiti koru, skinuti belinu sa mesa i iseći je poprečno na kolutove debljine oko 1 cm. Pripremiti tekuću gustu masu od ulupanog jajeta, domaćeg vanilin šećera, sirupa od narandže, brašno i dobro umutiti. Kolutove narandže jedan po jedan umočiti u tekuće testo i pržiti u prethodno dobro zagrejanom ulju oko 2 minuta. Poslužiti toplo, najbolje sa bezglutenskim keksom.

PAPAJA (Papaya carica) – plod je malo izdužen, sličan dinji najčešće zelene ili žute boje. Meso je ukusa sličnog dinji, svetlonarandžastog sa crnim košticama (koje se ne jedu). Koristi se na isti način kao i dinja.

PASIONARKA, pasionka, pešnfrut (Passiflora pinnatistipula Cav.) – plodovi biljke liče na ping-pong loptice. Naborana kora je znak da je plod sazreo. Veoma je ukusno voće, meso je želantinasto, sočno i ispunjeno sitnim košticama. Od nje se pravi sok i veoma cenjeni liker.
Lekovita svojstva: smiruje nerve, pa se preporučuje pojesti nekoliko plodova pred spavanje.

PEPINO (Solanum muricatum ait) – poreklom je iz Perua ali se gaji i u drugim krajevima sa umerenom klimom. Sadrži kalcijum, vitamin A i C. Prijatnog je ukusa, sličan krastavcu i dinji. Plod je veličine šljive, ovalnog oblika sa žutom korom i ljubičastim uzdužnim linijama po njoj. Zreli plodovi su zlatnožute boje. Ceo plod je jestiv, pa i semenke. Najčešće se sprema ispržen na margarinu i dobro začinjen. Preporučuje se dijabetičarima.

PISTAĆI, tršlja (Pistacia vera) – uzgaja se u mediteranskim zemljama i u primorju zbog jestivih masnih semenki koje se nazivaju pistacijski bademi ili sirijski orasi. Plod je mali orašastog oblika sa veoma ukusnim jezgrom. Osušeni prskanjem oslobađaju jajaste jezgre obavijene crvenoljubičastrom opnom. 100 g ima 621 kaloriju. Sadrži 5,9 g vode. 17,4 g proteina, 51,6 g masti, 15,66 g ugljenih hjidrata, 6,5 g vlakna. Bogati su raznim mineralima (1020 mg kalijuma, 500 mg fosfora, 158 mg magnezijuma, 138 mg kalcijuma, 7,3 mg gvožđa) i vitaminima (naročito grupe B). Veoma su bogati triptofanom i fitosteronima. Koriste se prženi sa solju (slično kikirikiju), za kolače, sladoled i kao dodatak mesnim prerađevinama (kobasicama).
Lekovita svojstva: fitosteroni snižavaju nivo holesterola u krvi.

POMELO (Citrus maxima) – poreklom je iz jugoistočne Azije i smatra se da je predak poznatog grejpfruta. Kora je rapava, zelena ili žuta, a meso je ružičaste boje. Vrh se iseče i sadržaj izvadi. Kora se može koristiti za služenje koktela.

ROGAČ (Ceratonia siliqua) – plod je mekana i slatka mahuna kožaste svetlo-smeđe boje, dužine 12–20 cm i širine 2–3 cm, koji se zameće posle cvetanja na početku zime, a sazreva 11 meseci do naredne jeseni i tada otvrdne. U mahuni se nalazi četiri do deset semenki. Iz suvog semena se proizvodi ekstrakt, brašno iz pulpe celog ploda i karuba guma iz endosperm semena. Svojim sastojcima sličan je čokoladi. Sušene mahune sadrže proteine, aminokiseline (alanin, vanilin, prolin), 30-70% šećera (najčešće 40-50%) koji se sastoji do 26% od saharoze u pulpi, 13% fruktoze, ksiloze, maltoze i glukoze, skroba, abscisinske kiseline i dr. Zdrava je i hranljiva namirnica a ujedno i poslastica. U poslasticama se koristi i umesto čokalade.
Brašno ploda rogača sadrži 57% šećera, 10% belančevina, masti, vitamine i tanine. Seme sadrži proteine, masno ulje (uglavnom oleinsku, linoleinsku i palmitinsku kiselinu) i 67-70% raznih ugljenih hidrata, naročito karubina, koji pod uticajem enzima karubinaze prelazi u redukcioni šećer koji može da fermentira tanine, gumu (galaktomanan) i dr.
Meso rogača se koristi kao slatka hrana, za pravljenje alkoholnih pića, za pečenje rakije. Pržen i samleven u prah, rogač čini osnovu večine kakaom začinjenih napitaka. Ukusan je i kao dodatak ili zamena za kafu.
Rogač u prodavnice dolazi u vidu osušenih mahuna ili grubo mleveno brašno. Ovo brašno pre upotrebe treba samleti u mlinu za kafu u finije brašno. Ako se upotrebljava u desertima koji se ne kuvaju ili ne peku, obavezno se prethodno kratko proprže na suvo, u tiganju. Rogačevo brašno je idealno za dijabetičare, jer ne sadrži masnoće, šećer ni skrob. Koristi se i kao dodatak kakau, i kao surogat čokolade i kafe. Rogač je i prehrambeni aditiv (E 410) u vidu zgušnjivača i stabilizatora. Koristi se u pripremi mnogih prehrambenih proizvoda.
Lekovita svojstva: tanini deluju inhibitorno na enzime za varenje, želudačnu i crevnu sluznicu, kod dijareje (treba prethodno ukloniti semenke). Ekstrakt posle kuvanja se koristi kod upalnih infekcija.
Kontraindikacije: ni jedan njegov oblik nije štetan, ali su zabeleženi retki slučajevi alergijskih reakcija na brašno kod beba.



Kuglice obložene rogačem i kokosom

Potrebno:
1 šoljica suvog grožđa
1 šoljica lešnika
1 šolja kuvanog integralnog pirinča
1 narandža
2 kašike mlevenog kokosa
2 kašike rogača u prahu

Priprema:
Suvo grožđe namočiti u malo mlake vode (ili mleka). Lagano propržiti lešnike na suvo i samleti ih. Izmiksirati oceđeno grožđe i pomešati sa kuvanim pirinčom, samlevenim lešnicima i sokom od narandže. Masu umesiti rukama da se dobije homogena smesa i podeliti je na dve polovine. Vlažnim rukama oblikovati kuglice. Polovinu kuglica uvaljati u mleveni kokos, a drugu polovinu u rogač u brašnu. Svaku kuglicu staviti u papirnu korpicu. Ostaviti da se prosuše na vazduhu i služiti.

TORTE I KOLAČI

Kolač od rogača sa jabukom

Potrebno (za 10 osoba)
10 dg brašno rogača
4 veće rendane jabuke
4 kašike mleka
4 kašike ulja
4 jaja
1 šoljica bezglutenskog brašna
1 šoljica šećera
1 kašica cimeta
1 domaći vanilin šećer
1 dl pavlake
5 g instant pekarskog suvog kvasca

Za glazuru:
10 dg čokolade za kuvanje

Priprema:
Rendane jabuke posuti vanilin šećerom i cimetom i ostaviti da malo odstoji. Izmešati dobro žumanca i šećer, dodati brašno rogača i postepeno mešavinu bezglutenskog brašna, instant kvasca i mleka, mešajući da se dobije glatka masa. U ovu smesu umešati strugane jabuke, pavlaku i ulje. Pažljivo umešati sneg od belanceta. Masu istresti u tepsiju i peći u prethodno zagrejanoj pećnici na 200oC oko 25-30 minuta. Kolač izvaditi i ohladiti a zatim preliti čokoladnom glazurom. Kada se glazura stegne, kolač iseći na kocke i poslužiti.

Kolač od rogača sa suvim grožđem

Potrebno:
1 šoljica rogača u prahu
2 šoljice suvog grožđa
1 šoljica bezglutenskog brašna
1 šoljica ulja
1 šoljica meda
1 šoljica soka od jabuka
1 šoljica tanko narezanih lešnika
malo soli

Priprema:
Pomešati rogač u prahu, brašno i malo soli. Dodati ulje, med, sok od jabuka (bez šećera), suvo grožđe i tanko seckane lešnike. Umutiti masu i staviti je u nauljenu tepsiju. Peći u zagrejanoj pećnici 30 minuta na temperaturi 180oC. Izvaditi je i dok je još topla izrezati na kocke i staviti da se ohladi.

Savijača sa rogačem i grožđicama

Potredbo:
50 dg bezglutenskog brašna
3 kašike ulja
so, hladna voda

Za nadev:
1 šoljica rogača u prahu
1 šoljica meda
1 šoljica suvog grožđa
3 šoljice mleka

Priprema:
Brašno prosejati, staviti u sud za mešenje, u sredini napraviti udubljenje, posoliti, dodati ulje i hladnu vodu. Testo mesiti tako dugo, sve dok se ne počne odvajati od stranica suda i ruku. Površinu malo posuti brašnom, prekriti i ostaviti na strani da miruje 30 minuta. U međuvremenu pripremiti nadev:
U posudu sa prokuvanim mlekom i zaslađenu medom, lagano umešati rogač u prahu, da se dobije gusći nadev. U njega dodati namočeno i oceđeno suvo grožđe i promešati. Ovim nadevom filovati kore.
Izručiti ga na pobrašnjenu dasku, podeliti na četiri dela. Svaku jufku ponovo umesiti, oblikovati i ostaviti da stoji najmanje 20 minuta. Jufke razvući na tanke kore, premazati ih otopljenim maslacem, a zatim pripremljenim nadevom od rogača sa umešanim grožđicama.
Kore urolovati, staviti u podmazanu tepsiju i peći u zagrejanoj pećnici oko 30 minuta na umerenoj temperaturi. Pečenu savijaču izvaditi, malo ohladiti i iseći na dužinu oko 10 cm i služiti toplo.

SMOKVA (Ficus carica) – plod je kruškastog oblika, mekan, sočan sa mnogo sitnih semenki. Smokva se koristi sveža i sušena. Poseduje izuzetno jako alkoholno dejstvo i stoga se koristi da uravnoteži kiselo stanje krvi nastalo posle preterane upotrebe mesa i prerađevina hrane. Sadrže obilje šećera, uglavnom glukoze, skoro polovinu ukupnog sastava. Dve sveže smokve težine oko 110 g daju 11% preporučenog dnevnog unosa vlakana. 100 g svežih smokava ima 43, a suve 253 kalorije. Sadrži: proteine (sveža 1,3 g, suva 3,3 g), masti (sveža 0,3 g, suva 0,5 g), UH (sveža 15,7, suva 58,8 g), vlakna (sveža 2 g, suva 8 g), kalijuma (sveža 200 mg, suva 970 mg), kalcijuma (sveža 38 mg, suva 4 mg), cinka (sveža 0,3, suva 0,7 mg), karotina (sveža 150 mg, suva 64 mg), folata (suva 9 mg), vitamina C (sveža 2 mg, suva 1 mg). Prerađuju se u džem i rakiju.
Lekovita svojstva: krepi u daje energiju, podstiču rad debelog creva, sprečava zatvor. U ishrani se preporučuje sportistima koji se bave većom fizičkom aktivnošću i rekonvalescentima.
Kontraindikacije: ne preporučuju se dijabetičarima i osobama koje imaju problema sa slezinom i jetrom.



SALATE
Salata od smokvi

Potrebno:
2 šolje suvih smokava
7 cl suvog belog vina
1 zelena rendana neoljuštena jabuka
1 oljuštena nanandža isečna na kockice
1 manji koren rendane šargarepe
1 dl nemasnog jogurta
listovi zelene salate za ukrašavanje

Priprema:
Suve, seckane smokve na kockice pomešati sa vinom i ostaviti 2 sata na sobnoj temperaturi, a zatim umešati ostale sastojke. Na tanjire kao podlogu staviti listove zelene salate i na njih servirati salatu od smokava.
Ova egzotična slatkokisela kombinacija se služi prohlađena ili mlaka, kao dodatak uz meso ili piletinu ili sa jelima s Istoka.

Smokvenjak

Potrebno:
50 dg suvih smokvi
10 dg oljuštenih proprženih badema
1 narandža

Priprema:
Suve smokve sitno samleti, dodati krupno sečene bademe i malo soka od narandže. Smesu dobro izmešati, staviti je na veći lim i oblikovati tanku pogaču. Sušiti je u zagrejanoj pećnici na otvorenoj temperaturi oko 65oC. Kada se osuši zaviti je u masnu hartiju i čuvati do upotrebe.

Vino od smokve

Potrebno:
1 kg suvih smokava
10 bobica kleke
10 l vode

Priprema:
Suve smokve i kleku staviti u malo bure, preliti vodom i ostaviti da stoji osam dana. Tečnost procediti u tamne čiste i suve boce i zatvoriti ih. Piće se može koristiti posle 5 dana.

SURINAMSKA TREŠNJA (Eugenia uniflora) – poreklom je iz Amerike, kod nas nije poznata. Plodovi su tamnocrveni, rebrasti i malo su veći od naše obične trešnje. Ukus ove trešnje je pomalo nakiseo. Pre nekoliko godina pojavila se i na našem tržištu, ali u malim količinama.

TAMARILOS (Cyphomandra betacea) – pripada familiji pomoćnica Solomacea) – plodovi su jajastog oblika, crveni, purpurni ili žuti sa karakterističnom aromom. Pokožica ploda nije jestiva. Meso je sočno sa mnoštvom sitnih semenki. Jedu se u svežem ili prerađenom stanju.

UNABI, kineska urma, žužulja (Ziziphus) – koštičava je dugovečna sorta, živi preko 300 godina i otporna je do –30oC. Gaje se odabrane sorte krupnih plodova prosečne mase 50 grama. Sadrži šećere, minerale, vitamine i druge biološki aktivne materije. Koristi se kao hrana i lek. Pokožica ploda je kafene boje, a meso je slatko, nakiselo, prijatnog ukusa i arome. Koristi se u svežem stanju i za raznovrsnu preradu.
Lekovita svojstva: za bolesti disajnih organa, srca, jetre i bubrega.

URMA, DATULA (Phoenix) – rodu palmi (Palmae) pripada 11 vrsta. Prava datula (Phoenix dactylifera) ima oko 100 vrsta. Aromatični i veoma slatki plodovi, imaju oblik izdužene šljive sa duguljastim košticama. Ljuska je tanka i tamno-mrke boje. 100 g sušene ima 273 kalorije. Sadrži: 2,2 g proteina, 65,5 g ugljene hidrate (naročito šećer), 0,2 g masti, vlakna, minerale (magnezijum, kalcijum, gvožđe, litijum), vitamine grupe B (naročito B3 i B5) i vitamin E. Jedu se zajedno sa ljuskom. Koristi se kao hrana i za pravljenje osvežavajućih napitaka, sirupa, alkoholnih pića i kao surogat kafe. Idealne su u ishrani onih koji se bave intelektualnim radom. Mogu se kombinovati i sa muslijem.
Lekovita svojstva: pospešuje mentalne aktivnosti i koncentraciju.

VANILA (Vanila fragrans) – sadrži ulje specifične arome. Upotrebljava se kao atomatični začin za jela od testa, kuvana jela, kremove, sirupe, napitke i poslastičarske prozvode.

Jabuticaba raste u jugoistočnom Brazilu, Paragvaju i Argentini, a često se i naziva brazilsko grejp stablo. Njegovi plodovi rastu na deblu, direktno iz kore njegovih grana, a sam plod izgleda kao cvijet.

Međutim, plod Jabuticabe je jestiv i uobičajena je voćka na brazilskim tržnicama. Za Jabuticabu kažu da je ukusna, te da pomaže u liječenju astme, dijareje i nekih upalnih procesa. Može se iskorištavati i za proizvodnju vina ili jačih likera (rakija)

Овошје кое веројатно никогаш не сте го пробале

Иако можеби ви се чини дека нашите пазари и супер маркети се преполни со различен избор на овошје, сепак, сето тоа е само мал дел од она што ни го нуди природата, па така, во продолжение погледнете го првиот дел од списокот на овошки кои што веројатно никогаш не сте ги пробале.
Во различни делови од светот, популарни се различни видови на овошје, па за оние примероци за кои што ние на овие простори можеби не сме ни слушнале, таму некаде во светот секојдневно се консумираат и се еквивалент, на пример, на нашите јаболка.

Со оглед на тоа што станува збор за поголема листа на необични овошја за овие простори, истиот ќе го разгледуваме во три дела, па следните два ќе можете да ги прочитате во текот на утрешниот ден и во петок.

❿ Рамбутан

Латинското име на рамбутанот е "Nephelium lappaceum", а ова овошје потекнува од Индонезија и Малезија, но природно се одгледува и на Тајланд, во Виетнам, на Филипините и во уште неколку држави во југоисточна Азија. Ова овошје името го добило според малезискиот збор "rambut", што значи коса.

Станува збор за меко и крцкаво овошје, чие што семе се јаде само кога е приготвено на соодветен начин. Некогаш се верувало дека е отровно, но според неодамнешните студии било заклучено дека покрај тоа што не е отровно, ова овошје е и прилично здраво. Целиот плод изваден од лушпата, заедно со семките, е одличен за консумација.

❾ Баобаба или Адансонија

Вкусот на ова овошје се опишува како "нешто помеѓу грејпфрут, крушка и ванила". Овошјето баобаба има двојно повеќе калциум од млекото, богато е со антиоксиданси и има шест пати повеќе витамин Ц од портокалот.

Во делови од Африка ова овошје се користи веќе со години, а истото се јаде и сирово и приготвено на соодветен начин. Од него се прават сокови, а се користат и лисјата од дрвјата, кои што се мелат и се додаваат во храната како зачин. Во Европската Унија, продажбата на овошјето баобаба стана легална дури во 2008 година.

❽ Мангостан

Овошјето мангостан претежно расте во југоисточниот дел на Азија, но може да се забележи и во тропските земји на Јужна Америка.